ИСТОРИЈА МУЗЕЈА

 

Прва писана иницијатива за оснивање музеја у Бору датирана је 15.децембра 1950. од стране Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, када је и постављена основна концепција музеја као установе која ће се бавити прикупљањем, чувањем и презентовањем културно историјских добара из далеке и ближе прошлости, са посебним акцентом на развој рударства и металургије. Тада формирани пододбори почели су са набавком музејског материјала, што је резултирало изложбама (1951. и 1955).Запошљавањем првих стручњака 1961, музеј је почео да ради као Народни музеј, а почетком 1974.своју специфичност изразио је и променом имена у Музеј рударства и металургије. За разлику од других специјализованих музеја, борски Музеј је дефинисао свој однос према историји, стављајући у средиште интересовања човека као покретача развоја рударства и металургије истовремено истражујући повратни утицај ове индустријске гране на друштво и природу у целини. Овакав интердисциплинарни приступ подразумева ангажовање стручњака разних специјализација, али и сарадњу са многим инситуцијама и организацијама из области науке и културе.

Године интензивног развоја Бора и визионарства, довеле су до отварања нових музејских поставки: Брестовачка Бања у време кнеза Милоша у истоименом конаку у Брестовачкој Бањи (1970), Историјски развој рударства и металургије од праисторије до данас у Дому културе (1974, 1984), Галерије Уметничке колоније Бакар (1996). Поред сталних изложби, Музеј располаже галеријом у којој се годишње организује двадсетак сопствених или гостујућих тематских изложби.

У историји борског Музеја посебно значајно је покретање периодичног гласила под називом Зборник радова Музеја рударства и металургије 1980. и почетак организовања међународне вајарске колоније Бакар, 1985.

Музеј рударства и металургије  је лоциран у делу зграде Дома културе, у центру Бора, у коју је пресељен на дан рудара 6. августа 1984. године и израстао је у модерну установу развијеног типа са организованим пратећим и стручним музејским службама. Поред стручних музејских служби које чине збирке, Музеј у свом саставу има и службу документације са музејском библиотеком, службу за конзервацију и рестаурацију и водичку службу.