ХАМАМ

 

 

Хамам је најстарији објекат у Брестовачкој Бањи и датира  из  18. века. Изградња хамама повезана је са историјатом  Видинског пашалука. После ослобођења ових крајева од Турака и присаједињења Србији (1833. године) хамам не мења своју функцију, а историјски значај добија доласком кнеза Милоша у Брестовачку Бању, као и нови назив – Кнежево купатило.

У архитектонском смислу припада оријенталном типу градње, што посебно наглашава полулоптасти  свод – кубе,  који је у прошлости био прекривен ћерамидом, перфориран  са девет звездастих отвора,  инкрустираних  разнобојним стаклом. 

Хамам је у основи квадратна грађевина,  димензија  5,0 x 6,0 метара. Централним простором доминира базен , пречника 2,60 метара,  дубине 1,10 метара,  изграђен од камена, у који је протицала топла и лековита вода Бање, са температуром од  27˚C.

Кнез  Милош је свој боравак у Брестовачкој Бањи  користио за обављање државничких послова, али и за одмор. После ручка и обавезне кафе и чибука, одмарао је, а затим свакодневно одлазио у хамам , с обзиром да је боловао од реуме, а ове су се воде показале изузетно делотворним за његову болест.

Због свог историјског и архитектонског значаја, хамам је  1949. године проглашен  спомеником културе .