СТАЛНА ПОСТАВКА

Репрезентује развој рударства и металургије од најстаријег времена до средњег века.

Стална поставка музеја

У оквиру тренутног музејског изложбеног простора налази се и археолошка поставка која репрезентује развој рударства и металургије од најстаријег времена до средњег века. Најстарији праисторијски период заступљен је предметима који потичу са локалитета Рудник – дневни коп, древног рудокопа у Рудној Глави код Мајданпека: камене и коштане алатке, керамичке посуде и тзв. керамички жртвеници. Изложени материјал представља ”алат и култне предмете” рудара који су експлоатисали овај, по данашњим сазнањима, један од најстаријих светских рудника малахита и азурита, минерала бакра, који потиче из времена с краја VI и почетка V миленијума старе ере. 

Делимично измењени етнокултурни и привредни односи базирани на интензивнијој експлоатацији руде бакра током  енеолита – бакарног доба (V-IV миленијум старе ере), на поставци су представљени израђевинама од бакра насталих у процесу ливења и ковања (секире, шила, игле), као и керамичким посудама и предметима од којих су поједини имали своју функцију у топионичко –ливачким активностима. Најзначајнија налазишта енеолитског периода са остацима металуршке делатности су Лазарева пећина код Злота, Чока лу Балаш у Кривељу и Кмпије у Бору.
Бронзано доба (II миленијум старе ере) представља период значајног културног и духовног преображаја људи, који је условљен, између осталог, и великим технолошким развојем, базираним на проналаску и експлоатацији нове сировине – бронзе. На поставци из овог периода заступљени су украсни предмети (украсне игле, натуквице) и предмети за свакодневну употребу (ножеви, секире) израђени од бронзе, остаци керамичких посуда са траговима металуршке активности и металична шљака, као и предмети везани за култ, односно погребни ритуал људи чија је основна делатност била металургија (керамичке посуде – урне). Најзначајнија налазишта овог периода на територији Бора и околине су Трњане и Ружана код Брестовачке бање и Праисторијска некропола на Борском језеру.

Током првог миленијума пре нове ере на просторима североисточне Србије са широм околином Бора као њеним централним делом насељавају се прве, данас и по имену познате, етничке формације – племенске заједнице Трибала, као носиоци старије фазе најмлађег праисторијског периода на овом простору – гвозденог доба. Ова племена, заједно са неким другим сродним заједницама из околних земаља и других крајева Србије на ово подручје доносе и неке особености које се, пре свега односе на, у том тренутку, већ развијену технологију експлоатације гвоздене руде, односно металургију гвожђа, као и наставак традиције прераде бронзе. Од гвожђа се углавном израђују предмети свакодневне употребе као што су алати и оружје, док се од бронзе највише израђују украсни предмети. Најзначајнија налазишта гвозденог доба у области Бора представљају Лазарева пећина код Злота и Ружана код Брестовачке бање. На поставци су заступљени украсни бронзани предмети (делови појасних копчи, фибуле, делови коњске опреме), као и гвоздени предмети (секире, ножеви, шила) и керамичке посуде које потичу из Лазареве пећине.

Антички период на сталној поставци илуструју предмети који приказују време римске доминације на овим просторима. Рударско – металуршка активност Римљана  огледа се кроз делове дрвених подграда из римске рударске галерије у Рудној Глави код Мајданпека,  гвозденог оруђа коришћеног  приликом експлоатације рудника (секире, крампови, мотике) и делова камених корита за испирање злата из Глоговице – Дели Јован.  Свакодневни живот становништва представљен је разноврсним предметима од злата, бронзе, гвожђа, керамике, стакла, камена, кости (посуде,накит, лампе, фигурине). Предмети потичу са локалитета Краку лу Јордан у Бродици код Кучева (III- V век), Старо гробље у Кривељу и Тилва Рош у Бору  (IV век).   
Средњевековни период представљен је рударским гвозденим и дрвеним алатом који је пронађен приликом отварања дневног копа рудника у Мајданпеку. Осим алата, на поставци се налазе и дрвене облице – делови рударске подграде које су обезбеђивале окно од рушења, а такође и Агриколин приказ рударења и металуршког процеса код Саса који су у ове крајеве дошли у XIII  веку.