УМЕТНИЧКА ЗБИРКА

Уметничка збирка

Музеј рударства и металургије се од свог оснивања бави сакупљањем, чувањем, истраживањем, документовањем грађе која доприноси ширем разумевању друштвено-историјског, културолошког, уметничког и естетског развоја средине у којој је музеј настајао. Почетак систематског прикупљања и обраде уметничких аквизиција везује се за почетке оснивања музеја у Бору. Од самог старта политика попуњавања уметничке збирке темељи се на очувању историјске, културне и уметничке баштине.
Уметничка грађа коју данас поседује Музеј рударства и металургије сакупљана је у распону од седамдесет година и обухвата уметничка дела од првих деценија XX века па све до данас. Основ за формирање будуће Уметничке збирке био је откуп прве музејске колекције и то мапе графика Крваво злато Ђорђа Андрејевића Куна. За потребе оснивања музеја у Бору крајем 1951. године откупљена је мапа графика Крваво злато.

 

Пратећи основну концепцију Музеја рударства и металургије, уметничка збирка је првенствено обогаћивана делима која су инспирисана мотивима Бора и рудника. У складу са тим, збирка данас поседује велики број дела познатих аутора којима је овај мотив био главна инспирација, на пример; Никола Граовац, Радислав Тркуља, Јарослав Кандић, Милица Ружичић, Ђорђе Одановић, Даринка Поп Митић …
Kао најстарије и најрепрезентативније дело ове тематике јесте слика Адолфа Кауфмана Поглед на топионицу и Бор из 1911. године. Збирку сачињавају скулптуре, уљане слике на платну и тврдој подлози, акварели, цртежи, графике, керамика и др. Посебно се издвајају дела Ђорђа Мазалића, Ратомира Стојадиновића, Пашка Вучетића, Алексе Челебоновића, Вање Радауша, Петра Аранђеловића, Милоша Гвозденовића и других.
Посебну целину уметничке збирке чини продукција Уметничке колоније Бакар, која стваралаштвом домаћих и иностраних аутора прати развој савремене скулптуре последњих деценија XX и почетка XXI века.