Хамам – Кнежево купатило


Хамам је најстарији објекат у Брестовачкој Бањи и датира из 18. века. Изградња хамама повезана је са историјатом Видинског пашалука. После ослобођења ових крајева од Турака и присаједињења Србији (1833. године) хамам не мења своју функцију, а историјски значај добија доласком кнеза Милоша у Брестовачку Бању, као и нови назив – Кнежево купатило.
У архитектонском смислу припада оријенталном типу градње, што посебно наглашава полулоптасти свод – кубе, који је у прошлости био прекривен ћерамидом, перфориран са девет звездастих отвора, инкрустираних разнобојним стаклом.
Хамам је у основи квадратна грађевина, димензија 5,0 x 6,0 метара. Централним простором доминира басен , пречника 2,60 метара, дубине 1,10 метара, изграђен од камена, у који је протицала топла и лековита вода Бање, са температуром од 27˚C.
Кнез Милош је свој боравак у Брестовачкој Бањи користио за обављање државничких послова, али и за одмор. После ручка и обавезне кафе и чибука, одмарао је, а затим свакодневно одлазио у хамам , с обзиром да је боловао од реуме, а ове су се воде показале изузетно делотворним за његову болест.
Због свог историјског и архитектонског значаја, хамам је 1949. године проглашен спомеником културе .