Развој рударства и металургије од праисторије до савременог доба

Стална изложба Музеја рударства и металургије „Развој рударства и металургије од праисторије до савременог доба“ отворена је 6. августа 1984. године поводом обележавања Дана рудара. Изложба обухвата културно наслеђе богатих рударских традиција источне Србије – артефакте који илуструју еволуирајућа знања, вредности и рударске вештине  у вишемиленијумским временским оквирима. 
Археолошки део поставке репрезентује развој рударства и металургије од најстаријег времена до средњег века. Најстарији праисторијски период заступљен је предметима који потичу са локалитета Рудник – дневни коп, древног 

рудокопа у Рудној Глави код Мајданпека: камене и коштане алатке, керамичке посуде и тзв. керамички жртвеници. Изложени материјал представља ”алат и култне предмете” рудара који су експлоатисали овај, по данашњим сазнањима, један од најстаријих светских рудника малахита и азурита, минерала бакра, који потиче из времена с краја VI и почетка V миленијума старе ере. Делимично измењени етнокултурни и привредни односи базирани на интензивнијој експлоатацији руде бакра током  енеолита – бакарног доба (V-IV миленијум старе ере), на поставци су представљени израђевинама од бакра насталих у процесу ливења и ковања: секире, шила, игле, керамичким посудама и предметима од којих су поједини имали своју функцију у топионичко –ливачким активностима, као и другим предметима коришћеним свакодневно или у култне намене: разна камена, керамичка  и коштана оруђа, антропоморфне и зооморфне фигурине и амулети.  Најзначајнија налазишта енеолитског периода са остацима металуршке делатности су Лазарева пећина код Злота, Чока лу Балаш у Кривељу и Кмпије у Бору.
Бронзано доба (II миленијум старе ере) представља период значајног културног и духовног преображаја људи, који је условљен, између осталог, и великим технолошким развојем, базираним на проналаску и експлоатацији нове сировине – бронзе. Овај период, на поставци је представљен израђевинама од бронзе као што су украсни предмети: украсне игле, наруквице и предмети за свакодневну употребу: ножеви, секире, затим остацима керамичких посуда са траговима металуршке активности и металичном шљаком, као и предметима везаним за погребни ритуал људи: керамичке урне. Најзначајнија налазишта овог периода на територији Бора и околине су Трњане, Ружана и Хајдучка чесма код Брестовачке бање, Праисторијска некропола на Борском језеру, Кучајна и Чока Њица у Бору.
Током првог миленијума пре нове ере на простору североисточне Србије са широм околином Бора као њеним централним делом, појављују се прве, данас и по имену познате, етничке формације – племенске заједнице Трибала, као носиоца старије фазе најмлађег праисторијског периода на овом простору – гвозденог доба. Ова племена, заједно са неким другим сродним заједницама из околних крајева данашње Србије и суседних земаља, на ово подручје доносе и неке особености које се, пре свега односе на, у том тренутку, већ развијену технологију експлоатације гвоздене руде, односно металургију гвожђа, као и наставак традиције израде предмета од бронзе. На музејској поставци изложени су предмети који презентују ову епоху: израђевине од гвожђа, углавном алати и оружје: секире, ножеви, шила, копља, стрелице; украсни бронзани предмети: појасне копче, игле, фибуле, делови коњске опреме; керамичке посуде; коштани, камени и керамички предмети: тегови, пршљенци, разне алатке и друго. Најзначајнија налазишта гвозденог доба у области Бора представљају Лазарева пећина код Злота и Ружана код Брестовачке бање.

Антички период на сталној поставци илуструју предмети који приказују време римске доминације на овим просторима. Рударско – металуршка активност Римљана  огледа се кроз делове дрвених подграда из римске рударске галерије у Рудној Глави код Мајданпека,  гвозденог оруђа коришћеног  приликом експлоатације рудника (секире, крампови, мотике) и делова камених корита за испирање злата из Глоговице – Дели Јован.  Свакодневни живот становништва представљен је разноврсним предметима од злата, бронзе, гвожђа, керамике, стакла, камена, кости (посуде, накит, лампе, фигурине). Предмети потичу са локалитета Краку лу Јордан у Бродици код Кучева (III- V век), Старо гробље у Кривељу и Тилва Рош у Бору  (IV век).   

Средњевековни период представљен је рударским гвозденим и дрвеним алатом који је пронађен приликом отварања дневног копа рудника у Мајданпеку. Осим алата, на поставци се налазе и дрвене облице – делови рударске подграде које су обезбеђивале окно од рушења, а такође и Агриколин приказ рударења и металуршког процеса код Саса који су у ове крајеве дошли у XIII  веку.
 У згради Музеја рударства и металургије, десно од улазних врата, смештен је део из богатих фундуса Етнолошке и Историјске збирке. Одабрани експонати постављени су у контекст и наратив развоја рударства у Бору током XX века.
Једно од најбогатијих рудишта у светским размерама, откривено је 1902. године. Најзначајније личности за откриће Борског рудника, о којима посетиоци могу да се информишу помоћу легенди на поставци, били су Ђорђе Вајферт, Фрања Шистек и Феликс Хофман. Међуратни период, који се сматра и златним годинама рудника, илуструју предмети Етнолошке збирке, као што су велико стилско огледало, које је припадало проналазачу и првом директору Борског рудника – Фрањи Шистеку, затим, лустер из француске виле итд. Период  Другог светског рата инерпретиран је предметима који су припадали кажњеницима злогласног Борског логора.
На изложби посетиоци могу да виде и део богате колекције Рударских светиљки, као и рударског алата.

This error message is only visible to WordPress admins

Error: No feed found.

Please go to the Instagram Feed settings page to create a feed.

EnglishSerbian